Zagađenje životne sredine 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 12 | Nivo: Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd

 VISOKA ŠKOLA ZA POSLOVNU EKONOMIJU I PREDUZETNIŠTVO
BEOGRAD
SEMINARSKI RAD
Predmet: EKOLOŠKI MENADŽMENT
Zagađenje životne sredine
Prof. Aleksandra Tomić Jelena Kapetanović
215-096-09
Beograd, jun 2011.
Sadržaj
Uvod..................................................................................................................................1
1. Životna sredina kao sistem.........................................................................................2
2. Zagađenje životne sredine...........................................................................................3
3. Zagađenje vazduha......................................................................................................5
4. Zagađenje vode............................................................................................................7
5. Zagađivanje zemijišta..................................................................................................9
Zaključak........................................................................................................................11
Literatura.......................................................................................................................12 Uvod
Čovečanstvo je danas konfrotirano sa mnoštvom egzistencijalnih kriza, među kojima ekološka kriza zauzima posebno mesto. Do sada čovek nije bio u stanju da stvori jedan idealan sistem civilizacije i da izbegne krizna stanja tog sistema. Ekološka svest predstavlja neophodnu osnovu daljeg, održivog razvoja zaštite životne sredine. Zajedno sa znanjima i veštinama obezbeđuje osnovu za pomeranje u veće sisteme, šire ciljeve i sofisticiranije razumevanje uzroka, veza i posledica koji vladaju u životnoj sredini.
Zaštita i unapređenje čovekove sredine značajan je globalni problem savremenog društva. Njegovo rešavanje inicira, između ostalog i pronalazak načina za racionalno i kompleksno korišćenje prirodnih resursa, i načina za vođenje aktivne demografske politike i razvijenje i unapređenje međunarodne saradnje u oblasti naučnih istraživanja. Novi odnos prema životnoj sredini, kao i preobražaj duha savremene sfere rada postaje imperativ. Koncepcija održivog razvoja nudi mogućnost harmoničnog razvoja.
1. Životna sredina kao sistem
Životna sredina kao oblast istraživanja na početku XXI veka, privlači pažnju naučnika i praktičara različitih struka. Oni često do detalja istražuju različite prostorne podsisteme životne sredine, koje odslikavaju i konkretizuju razmere i ciljeve njihovog proučavanja.
Životna sredina se razmatra često kao sistem uzajamno povezanih sistema: prirodna sredina, socijalna sredina, stambena sredina, kulturna sredina, informativna sredina. U zavisnosti od razmera i ciljeva istraživanja, moguće je posmatrati životnu sredinu pojedinog čoveka, porodice, grupe ljudi, celokupnog čovečanstva. Praktična potreba da se posmatraju i konkretizuju razmere i ciljeve njihovog proučavanja: antropogenu sredinu, koja se posmatra kao prirodna sredina sa promenama uslovljenim ljudskim aktivnostima; kvaziprirodnu sredinu kao sistem preuređen od strane čoveka (kulturni), prirodni pejzaž koje je stvorio čovek, uključujući i zasade parkovskog tipa; urbanu sredinu kao kombinaciju prirodnih uslova i građevinsko arhitektonskih formi, koja stvara pretpostavke za privrednu i životnu aktivnost čoveka i zajedno sa njom utiču na socijalno organizovanje čoveka; stambenu sredinu koju čine uslovi života u stambenim prostorijama, kompleksni, koji uključuje fizičke, hemijske, biološke, socijalne i psihološke faktore. Ona se formira spoljnim uticajem, u odnosu na prostoriju (saobraćajna buka, hemijski fon i sl.), uticaja građevinskih konstrukcija i njihove zaštitne obrade, faktora životne aktivnosti i socijalnih faktora (odnosi u porodici, između suseda, stanara i sl.); kulturnu sredinu koju čine uslovi za postojanje materijano-duhovne sfere života ljudi, koja obuhvata predmetne razultate ljudske aktivnosti, nacionalne i etničke osobine formirane vekovima, kao i ljudske snage i sposobnosti , koja se ispoljava kroz ljudsku aktivnost; sredinu naseljenih mesta, urbanu sredinu, gradsku i seosku, kao kombinaciju veštačkih stvorenih životnih uslova: putevi, trotoari, kuće, sanitarna infrakstruktura, mezoklima grada i sl.; radnu sredinu koju čine fizički, hemijski i biološki uslovi u proizvodnim prostorijama, formiraju je spoljni prirodni i antropogeni uticaji, uticaji celokupne industrijske zone, saobraćaja i sl., uslovi na radnom mestu, uslovi u zajednici sa socijalnom i psihološkom sredinom u kolektivu, socijalno-psihološku sredinu koju čine odnosi između ljudi, koji obuhvataju i stepen pažnje jedan prema drugima, uzajamno poštovanje ili, obrnuto, nepoštovanje, interes ili ravnodušnost u odnosu na zajedničku stvar i prema uspesima svakog člana kolektiva, jedinstvo ili različitost ukusa, težnji, prioriteta; socijalno- ekonomsku sredinu koju čine odnosi među ljudi (i njihovih grupa), između njih i od njih stvorenih materijalnih i kulturnih vrednosti, koji utiču na čoveka. Ona obuhvata socijalne, psihološke, sociološke, demografske, kulturne, etničke, ekonomske faktore i dr.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com